Односи између НАТО-а и Србије

  • Last updated 11-Sep-2015 10:27

За разлику од других западнобалканских партнера, Србија не тежи приступању Алијанси. Она, међутим, продубљује политички дијалог и сарадњу с НАТО-ом по питањима од заједничког интереса. У средишту партнерства НАТО-а и Србије је подршка демократским, институционалним и одбрамбеним реформама.

Кључни догађаји

  • Од када је Србија 2006. године приступила програму Партнерство за мир и Савету евроатлантског партнерства, НАТО и Србија истрајно развијају сарадњу и дијалог.
  • НАТО у потпуности поштује српску политику војне неутралности.
  • Косово је и даље кључна тема дијалога, с обзиром на присуство Снага НАТО-а на Косову (КФОР) које континуирано обезбеђују безбедно и сигурно окружење.
  • Савезници поздрављају напредак који је остварен путем дијалога који Београд и Приштина воде уз посредовање Европске Уније, те посвећеност обе стране нормализацији односа.
  • У јануару 2015., Србија се, кроз Индивидуални акциони плана партнерства, сложила да продуби сарадњу с НАТО-ом.
  • Кључне области сарадње

    Сарадња у области безбедности

    Обука је важан део сарадње у области безбедности. Припадници оружаних снага Србије учествују у активностима које се организују у оквиру програма Партнерство за мир. Обуке и вежбе с НАТО-ом и појединим савезницима омогућавају припадницима српских оружаних снага дa сe оспособе за ефикасно и безбедно деловање унутар мисија УН и ЕУ у којима учествују.

    Поред тога, 2013. године српски Центар за усавршавање кадрова АБХО  у Крушевцу добио је статус Партнерског центра за обуку и образовање и отворио своје активности савезницима и партнерима.

    Косово је, наравно, кључна тема дијалога НАТО-а и Србије. Почетком 1999. године, Алијанса је војно интервенисала како би стала на крај насиљу на Косову, након чега је распоредила Снаге на Косову под водством НАТО-а (КФОР) ради обезбеђивања безбедног и сигурног окружења и пружања помоћи у реконструкцији.

    КФОР је и даље од кључне важности за гарантовање безбедности на Kосову и остаће на Косову у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација како би обезбеђивао безбедно и сигурно окружење, као и слободу кретања за све.

    У складу с војно-техничким споразумом између КФОР-а и српских оружаних снага (Кумановски споразум) из 1999. године, српске оружане снаге већ дуги низ година сарађују с КФОР-ом у оквиру Заједничке комисије за примену (ЈИЦ).

    Реформа сектора одбране и безбедности

    Реформе сектора одбране и безбедности у средишту су сарадње. Србија је решена да кроз процес реформи успостави ефикасан и економски одржив одбрамбени систем, као и модерну, професионалну и ефикасну војску. Такође је чврсто решена да своје снаге оспособи за учешће у мултинационалним операцијама под мандатом УН и операцијама управљања кризама ЕУ. У тим областима, НАТО и појединачне земље чланице могу да понуде своје велико стручно знање и искуство.

    Група Србија-НАТО за реформу одбране значајан је покретач те сарадње. Група је заједнички основана у фебруару 2006. године како би српским властима давала савете и помоћ у вези са реформом и модернизацијом српских оружаних снага и како би се изградила модерна и приуштива одбрамбена структура под демократском контролом.

    Поред тога, Србија је 2007. године приступила Процесу планирања и ревизије Партнерства за мир (ПАРП). ПАРП даје структурисану основу за идентификовање партнерских снага и капацитета којима Алијанса може располагати у склопу мултинационалних обука, вежби и операција. ПАРП је уједно и средство за планирање којим се усмерава и мери напредак у трансформацији одбрамбеног и војног сектора.

    Реформе започете у оквиру Групе за реформу одбране и ПАРП-а подржавају се путем одабраних програма обука и вежби.

    За српско Министарство одбране јачање добре управе у одбрамбеним институцијама од приоритетног је значаја. Министарство активно учествује у Програму НАТО-а Изградња интегритета (БИ). Реч је о програму изградње одбрамбених капацитета с циљем да се обезбеде практичне алатке за јачање интегритета, транспарентности и одговорности, као и за смањивање ризика од корупције у одбрамбено-безбеднсном сектору. Након што је испуњен НАТО БИ упитник за само-процену и након што је у новембру 2012. добијена стручна рецензија, Министарство одбране отпочело је примену препорука које су из тога проистекле. Организујући радионице и делећи своју добру праксу и научене лекције са чланицама и партнерима НАТО-а који учествују у програму БИ, Србија такође доприноси развоју образовне компоненте Програма БИ.

    Савезници су подржали и више пројеката НАТО/ПзМ Поверилачког фонда у Србији. Међу њима је и пројекат уништавања 28 000 сувишних комада малокалибарског и лаког наоружања, који је спроведен 2003. године, као и пројекат безбедног уништавања 1,4 милиона нагазних мина и муниције спроведен у јуну 2007. У припреми је и трећи пројекат Поверилачког фонда у циљу уништавања око 2 000 тона сувишних комада муниције и експлозива.

    Још један пројекат Поверилачког фонда – пројекат за изналажење алтернативних извора прихода за бивше припаднкке српских оружаних снага - окончан је 2011. године. За имплементацију овог пројекта била је задужена Међународна организација за миграције (ОИМ). Захваљујући том пројекту, који је спровођен у периоду од пет година и чија је вредност износила 9,6 милиона евра, близу 6 000 бивших припадника војних снага у Србији започело је сопствену привредну делатност.

    Научна сарадња по питањима везаним за безбедност

    Србија је од 2007. године активни учесник НАТО програма Наука за мир и безбедност (СПС). Програм СПС омогућава тесну сарадњу по питањима од заједничког интереса за јачање безбедности  чланица и партнера НАТО-а. Усклађујући међународне напоре, посебно оне који се одвијају на регионалном плану, програм настоји да одговори на нове безбедносне изазове, пружи подршку операцијама под водством НАТО-а и обезбеди рано упозоравање и предвиђање у циљу превенције катастрофа и криза.

    Научници и експерти из Србије данас раде на налажењу одговора на читав низ безбедносних питања, посебно на плану енергетске сигурности, борбе против тероризма и одбране против АБХО агенаса. У недавно одржаној серији радионица које је финансирао СПС и којима су руководиле Србија и САД, стручњаци су израдили и лествицу успешности у имплементацији Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација о Женама у миру и безбедности. Тај скуп показатеља биће од помоћи у оцењивању начина на који НАТО и земље партнери укључују родне аспекте у војне операције.

    Јавно информисање

    Србија и НАТО теже да побољшају приступ јавности информацијама о добробитима сарадње с НАТО-ом и о кључним чиниоцима сарадње између НАТО-а и Србије. Широка и ефикасна стратегија комуникација важан је аспект сарадње унутар Партнерства за мир. Војна канцеларија НАТО-а за везу у Београду игра улогу у том процесу.

    У свакој партнерској земљи, амбасада једне од држава чланица НАТО-а служи као контактни пункт и функционише као канал за ширење информација о улози и политици Алијансе. Тренутно је контактна амбасада у Србији амбасада Словачке Републике.

  • Оквир за сарадњу

    Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП), закључен у јануару 2015., заједнички је усаглашен оквир унутар којег држава партнер излаже циљеве својих реформи и наводи у којим областима НАТО може да буде од помоћи у остваривању тих циљева. На основу тога, може се организовати билатерална сарадња и обезбедити подршка НАТО-а и појединих држава чланица Србији у остваривању циљева реформе. ИПАП означава велики помак у међусобним односима и допушта НАТО-у и Србији да продубе како своје политичке консултације, тако и практичну сарадњу.

    Војна канцеларија НАТО-а за везу у Београду, основана у децембру 2006. године, подржава српске реформе у сектору одбране, олакшава учешће Србије у активностима вођеним у склопу програма Партнерство за мир и помаже у активностима јавне дипломатије НАТО-а у региону.

  • Прекретнице у међусобним односима

    24. март - 10. Јуни 1999.: Насиље на Косову покретач је седамдесетосмодневне ваздушне кампање НАТО-а.

    Јуни 1999.: Размештају се  Снаге за одржавање мира на Косову под водством НАТО-а (КФОР) ради одржавања безбедности и пружања подршке у процесу реконструкције. КФОР и српске оружане снаге потписују Војно-технички споразум (Кумановски споразум).

    2001.: НАТО и новоизабрана влада Савезне Републике Југославије сарађују у операцијама управљања кризом у јужној Србији.

    2003.: Београд формално подноси кандидатуру за чланство у Партнерству за мир.

    2003.: Савезну Републику Југославију замењује лабавија државна унија Србије и Црне Горе.

    2003.: НАТО спроводи пројекат ПзМ Поверилачког фонда за уништавање 28 000 комада сувишног малокалибарског и лаког наоружања у Србији,

    2005.: Србија и НАТО потписују транзитни споразум за снаге КФОР-а.

    2005.: НАТО покреће пројекат ПзМ Поверилачког фонда за изналажење алтернативних извора прихода за бивше припаднике српских оружаних снага у време смањења обима службе.

    2006.: Србија приступа Партнерству за мир.

    2006.: НАТО отвара Војну канцеларију за везу у Београду.

    2007.: Србија приступа Процесу планирања и ревизије (ПАРП).

    2007.: НАТО спроводи пројекат ПзМ Поверилачког фонда којим је са српске територије безбедно уклоњено 1,4 милиона пешадијских нагазних мина.

    Септембар 2007.: Србија подноси НАТО-у Презентациони документ за ПзМ.

    2009.: Србија са НАТО-ом усаглашава свој први Индивидуални програм партнерства.

    Септембар 2010.: Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен састаје се током боравка у Њујорку са председником Републике Србије Борисом Тадићем.

    Април 2011.: Северноатлнантски савет одобрава захтев Србије да са НАТО-ом изради Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП).

    Јун 2011.: Србија је домаћин Конференције војних партнера Савезничке команде за трансформацију, једног од најзначајнијих годишњих догађаја у оквиру партнерства са НАТО-ом.

    Април 2013.: Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен поздравља Споразум о нормализацији односа Београда и Приштине и честита свим странама на конструктивним приступу изналажењу трајног решења путем разговора уз посредовање ЕУ. Он истиче да ће НАТО наставити да обезбеђује безбедно и сигурно окружење на читавом Косову и спреман је да подржи имплементацију тог последњег споразума.

    Јуни 2013.: Северноатлантски савез прихвата понуду Србије да њен Центар за усавршавање кадрова АБХО у Крушевцу постане Партнерски центар за обуку и образовање и отвори своје активности савезницима и партнерима.

    Јули 2013.: Започиње рад на пројекту помоћи српском Министарству одбране у расходовање српских резерви од приближно 2 000 тона сувишних комада муниције и експлозива.

    Септембар 2014.: На самиту у Велсу, водећи људи Алијансе поново исказују своју подршку евроатлантским интергацијама земаља западног Балкана, те поздрављају напредак Србије у успостављању снажног партнерства са НАТО-ом. Они поздрављају напредак који је постигнут на Косову и побољшање безбедносне ситуације, охрабрујући обе стране да наставе напоре у правцу пуне имплементације Споразума о нормализацији односа Београда и Приштине. Србији, коју је представљао министар одбране Братислав Гашић, упућен је позив да учествује на састанку у оквиру Платформе интероперабилности као један од 24 партнера који су показали своју посвећеност јачању интероперабилности са НАТО-ом.

    Јануар 2105.: Србија са НАТО-ом закључује Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП) у циљу продубљивања дијалога и практичне сарадње, посебно у области реформе одбрамбеног сектора.

    Фебруар 2015.: Генерални секретар Столтенберг састаје се с премијером Александром Вучићем приликом минхенске Конференције о безбедности.

    Март 2015.: Први потпредседник владе и министар спољних послова Ивица Дачић и министар одбране Братислав Гашић посећују седиште НАТО-а где имају састанак са генералним